ЛЕТОПИС ШКОЛЕ ИСПИСАН ЉУБАВЉУ

Датум: 29. Oktobar 2016 22:51 Категорија: Новости

ЛЕТОПИС ШКОЛЕ ИСПИСАН ЉУБАВЉУ

                               
„Седам дана јубилеја“ завршили су се великом свечаном академијом „Летопис школе исписан љубављу“. Преко четрдесет учесника представило је наших првих 175 година.  У публици смо имали част да видимо бивше ученике школе, пензионисане професоре, истакнуте челнике општинске управе, директоре из других школа, родитеље. Док је сунце залазило пред њиховим очима листале су се странице летописа приказиване у најразличитијим медијима од музичког, плесног и драмског до видео радова. Пошто су фанфаре дале знак да свечаност почиње, а старо школско звоно на моменат подсетило да улазимо у простре историјског памћења ученици су нас повели азбуком сећања.
Азбуком сећања
Била је међу првима у Београду
 Васпитавала нас да будемо људи
Генерације ученика је извела на пут
Дивили су јој се сви
Ђаци, бивши и садашњи.
Ех, да ми је да се врати ђачко доба!
Жеља пуст.
Знање је даваla
И васпитање.
Јесте, тако ми Бога!
Куд би данас, без школе!
Летопис школе исписан је
Љубављу
Мојом
Нашом
Њиховом
Основана је још 1840. године
Прва у свему
Расадник талената
Светионик и
Лучоноша.
Таленте је препознавала
Ћирилицом и латиницом нас мучила
Усађивала у нас оно најбоље
Фискултури и другарству нас научила.
Цењена јер је одувек била
Чувар знања и културе.
Џаба вам све остало!
ШКОЛА НАША У ПРВИХ 175 ГОДИНА
 
Милан Босиљчић, глумац  „Позоришта на Теразијама“, био је наратор Летописа школе исписаног љубављу док су ученици низом драмских сцена оживљавали старанице старих летописа. Наша школа је једна од осам најастријих у Београду, њена историја је огледало историје школства у Србији.  У сат ипо времена смењивале су се на сцени епохе, начини учања и схватања знања и науке. Видели смо како је све почело у старој плетари уз јединог писменог становника Жаркова Стојана Чолу кога се у Жарково нанеле бурне историјске прилике у обреновићевској Србији. Специјални гости КУД-а „Окарина“ у кореографији посебно смишљеној за ову прилику оживели су атмосферу сеоских сабора половине 19.века.  Модеран начин учења, европски дух донела је појава Антонија Језорењског у Жаркову. Такав историјски прелаз донела нама је виолинска композиција ученице МШ „Ватрослав Лисински“. Искрени смех у публици заорио се у  сцени једног од првих часова гимнастике учтеља Василија Николића. Полетни ентузијазам Владимира Сретеновића, учитеља који је основао „Прво певачко друштво Жаркова“, и приказ њиховог концерта у кафани употпунила је вокална композиција школског хора.  Епохе су се смењивале, „Бојарака“ у извођењу ученика наше школе освежила је публику дахом  првих дворских балова књаза Михајила. Видели смо буру коју је изазавала појава жена у образовању, добробит коју је школи оставила појава учитељског брачног пара Лазаревић који је више пута за своје заслуге одликован орденом Св. Саве. Видели смо како су у наше учионице умарширали аустроугарски освајачи, какву промену је донело нагло убрзање света између два рата. Чарлстон је окренуо мисли златном добу Холивуда,  видели смо како су изгледала прва ђачка позоришта. Летопис није прескочио ни најтеже тренутке Другог светског рата када је смрт била свекодневна вест, а ни доба изградње после свих тих година. Рођени после 2000. показли су како је изгледао слет 1953. када је наша школа отворила најсавременију школску зграду у Београду. Учесници нашег програма показали су како изгледа гајити историјско сећење имати вере у просвету и бити поносни ученик једне од најстаријих школа у главном граду Србије.